Posts

Showing posts from August, 2018

Maska

Image
13. septembar 2017. godine. Muzej grada Beograda. Neočekivano srećem Nevenicu. Bila je te srede u nekom društvu. Ali čim me je videla pohrlila mi je u susret. Kaže mi kako da je znala da je u pitanju Tomina izložba ne bi ni došla jer je Toma devedesetogodišnji pedofil koji je bezuspešno muvao dok je pre par godina redovno boravila u njegovom ateljeu.

Priča mi i kako je kao mala pohađala časove violine kod nekog prenapornog profesora koji je od Nevenice pošto-poto želeo da stvori nekog novog Stefana Milenkovića. U tom času nalećemo i na Ljilju. Dobrodržeću četrdesetogodišnju Ruskinju čiji izgled na bilo koji način nije nimalo odavao kako njena lepota neumitno bledi. Jer Ljilja je bila toliko zanosna i bujna, da bi neko pomislio da u najgorem slučaju ima tek trideset i neku. Drugim rečima, svojim je izgledom, baš poput Nevene, mogla da zavara svakoga osim samu sebe.



Ljilja je bila u braku sa Grgom i iz jedne ranije veze imala je sina koji je upravo krenuo na fakultet. U ra…

Ona

Image
Živim u Beogradu. Ceo svoj život. Iako je možda i pomalo optimistično reći da živim. Jer mrtav sam već odavno. Kao i većina ljudi oko mene. Toliko mrtav da u meni zapravo nije više ostalo šta ni da umre. Pa opet. Deca se rađaju, starci umiru kondomi plutaju Senom. Kao i Dunavom. Ali se uistinu malo šta rađa. A ponajmanje nada. Koje pak ima ipak sasvim dovoljno. Ali ne izgleda i za nas.
I onda sasvim iznenada kao da se sve promenilo. Onog časa kad se pojavila Ona. Ona koja je u svojoj izuzetnosti, malo je reći, kolosalna. I neuporediva. Ona čije je telo rekao bih samo za mene nosilo u sebi vlagu zore. Ali i ona koje je pre svega bila jednostavno slika. Ideal. Legenda. Mit. Baš poput slika svetitelja na kartama ili baš poput slika legendarnih heroina koje su uvek dobrano hranile našu maštu. Eto takva je bila ona. I bilo je u njoj nečega neuhvatljivog. Nečega što je gonilo ljude da je opsedaju. Da je danima i noćima proganjaju.


Bila je nežna i bila je neizbežna. I bila je se…

Boginja kiše

Image
Bila je kišovita noć. Ulice su bacale odsjaj poput ogledala. A ja sam se zaputio na jednu izložbu u galeriji Grafičkog kolektiva. Tamo sam, naravno, naleteo na nju. Moram da priznam da sam odnedavno dobio novi razlog da budem na svakom događaju u ovom gradu. Nju. Moju najdražu i najslađu princezicu koja je i u ovim kišovitim septembarskim noćima sijala kao najlepši i najvreliji julski dan.

Kako je te večeri bio 11. septembar, nešto sam pretenciozno prozborio o tome kako se danas terorizam širi svuda oko nas, baš poput virusa. Onako omalena poput nokta i plava poput kakve kubanske noći, Nevenica je pažljivo upijala baš sve što sam joj govorio. Ona sama uvek je odmereno i bez suvišnih reči odgovarala na svako moje pitanje. Nikada, ali nikada nije u mom društvu povisila ton. Ali neke je baš sve to i nerviralo.


Rekla mi je kako je njoj u životu ubedljivo najvažnija harmonija. Štaviše, jednom kada je kasnila na predavanje na svom Medicinskom, tiho je ušla u salu ne rekavši ni…

Venera

Image
22. jul 2017.

Nevena i ja se dogovaramo da se nađemo na Krstu kako bismo gledali staru verziju "Bornovog identiteta". Kad ono nevaljalci nam na Film Stritu pustili ovu novu s Metom Dejmonom.

Ali ko da je bitno šta se uopšte gleda kada je Nevena tu.

Te noći Nevenica je izronila iz trole GSP-a poput same Venere iz morskih talasa. Grudi su joj se prelivale u nekoj uskoj crnoj majičici. Lice joj je plenilo njenim zelenim skoro pa fluidnim očima. Koža je čak i u beogradskoj noći sijala nekim tajanstvenim sunčevim sjajem. A čitavo njeno telo delovalo je kao da je konstantno u pokretu.

Kao da priziva da se raspline u mojim snažnim i napetim rukama.

I tako i bi.

Nakon što se film završio a mi zapodenuli razgovor na potezu od apstraktne umetnosti pa sve do dnevne politike Nevenici se pripiškilo. I tako završismo u "Meku" onom u Bulevaru. Kada je zakoračila u ve-ce nisam izdržao i da ja ne učinim isto.

I joj kad se samo setim kako je te noći med pocurio iz nje. …

Fantazija

Image
Nevenica mi je tog jutra rekla da se spremim za neka neuobičajena scenarija. „Šta imaš na umu?”, priupitao sam je. „Reč je o fantaziji koju imam već dugo vremena. Sve će trajato oko nekih sat i po. Već sam i rezervisala sobu gore. Sve ćemo započeti pozivanjem sobne usluge. Ti ćeš potom isprazniti kofe sa ledom u kadu dok ću ja sebi ubrizgati injekciju ketamina kako bi otupela sva čula na mom telu. To sve će trajati oko nekih dvadesetak minuta. Zatim će uslediti deo koji će možda biti čak i teži za tebe nego za mene. Naime, nakon što me uneseš u kadu napunjenu ledom, moraćemo zajedno da sačekamo da mi temperatura tela toliko padne dok ono ne počne da se trese u nameri da ostane toplo. Tada ću zapasti u stanje blage hipotermije. Onoga časa kada se temperatura moga tela bude u potpunosti spustila i ja ću prestati da drhtim. U tim trenucima pre negoli izgubim svest ti moraš da se obuzdaš i da se nekako odupreš porivu da me ugreješ. Ono što očekujem od tebe je da me toplina …

Veliko brijanje

Image
Bila je građena kao da je oblikovana u korsetu. Telo joj je imalo čvrstu glatkoću poput mermera. Na njoj ništa nije bilo mlitavo niti opušteno, već je odisalo pritajenom snagom, poput pume. Ali, na prvom mestu, Nevena je, kako je to sama volela za sebe da kaže, bila nežna i neizbežna. Kako je to jedan pisac rekao za svoju junakinju, bila je svetlo svačijeg života i oganj među svačijim nogama. I zato su je svi i jurili. Pa i ja.

Sećam se da je u pitanju bio petak, 15. septembar 2017. godine. Spremio sam se kako bih na vreme stigao na otvaranje jedne izložbe u galeriji Drina u 20 časova. Ali nje još uvek nije bilo tamo. Uplašio sam se i gonjen nemirom otrčao do Doma omladine, misleći da nije otišla tamo sa svojom prijateljicom Ivanom da odgleda neki film. No, Nevenice nije bilo ni u Makedonskoj broj 22. Mučen požudom sjurio sam se nazad na Andrićev venac. Kad eto i nje. Bila je u društvu jedne naše vizuelne umetnice Tanje i nekoga Amerikanca koga sam sreo po prvi put u svo…

Starac

Image