Maska


13. septembar 2017. godine. Muzej grada Beograda. Neočekivano srećem Nevenicu. Bila je te srede u nekom društvu. Ali čim me je videla pohrlila mi je u susret. Kaže mi kako da je znala da je u pitanju Tomina izložba ne bi ni došla jer je Toma devedesetogodišnji pedofil koji je bezuspešno muvao dok je pre par godina redovno boravila u njegovom ateljeu.

Priča mi i kako je kao mala pohađala časove violine kod nekog prenapornog profesora koji je od Nevenice pošto-poto želeo da stvori nekog novog Stefana Milenkovića. U tom času nalećemo i na Ljilju. Dobrodržeću četrdesetogodišnju Ruskinju čiji izgled na bilo koji način nije nimalo odavao kako njena lepota neumitno bledi. Jer Ljilja je bila toliko zanosna i bujna, da bi neko pomislio da u najgorem slučaju ima tek trideset i neku. Drugim rečima, svojim je izgledom, baš poput Nevene, mogla da zavara svakoga osim samu sebe.

zgodna plavuša

Ljilja je bila u braku sa Grgom i iz jedne ranije veze imala je sina koji je upravo krenuo na fakultet. U razgovoru sa njom najviše smo se doticali nadrealističkih metafora u Tominom rukopisu. Dovoljno kako bi me Ljilja počastila velikim komplimentom kako govorim kao da čitam iz neke najlepše ikada napisane knjige. Na rastanku Ljilja poziva mene i Nevenicu da sutradan dođemo u atelje nekoga novoga i pomodnoga slikara koji se ponaša kao da ima čitav svet pod svojim nogama. Obećala nam je kako će na tom mestu biti priređena luda i nezaboravna žurka.

I zaista je tako i bilo. U ateljeu sutradan dočekalo nas je dobrih stotinak ljudi. Ali mi i uz najbolju volju nismo uspeli da raspoznamo niti jedno jedino lice jer je samo mesto bilo tako slabo osvetljeno kako bi se valjda sakrio identitet svakoga od posetilaca. Kada smo se svi okupili odvođeni smo do limuzina koje su bile parkirane u neposrednoj blizini ateljea. Vozači su imali veoma precizne instrukcije kuda da nas voze.

Adresa je bila najskrovitiji deo beogradske šume, tamo gde lepa čistina lagano zarasta u mahovinu. Neki su bili toliko nestrpljivi da su počeli da se pipkaju još u tami prenatrpanih automobila. Maske koje smo nosili nekima od nas su davale toliku slobodu da su se i ona najuglađenija bića pretvarala u najobičnije izgladnele i isto tako nezasite životinje. Tako su Nevenicu odmah spopala čak dva napaljena mužjaka.


Jedan joj je pipkao usta i grudi pokušavajući bezuspešno da je napali dok je drugi koji joj je gladio noge ispod otmene večernje haljine imao daleko više uspeha. Kada smo došli na dogovorenu lokaciju, taj je srećković odvukao Nevenicu u onaj najskrovitiji kutak mračne beogradske šume. Na ono mesto gde je drveće stvaralo itekako mračne i zlokobne senke na nabujaloj mahovini.

Nevenica je u tim trenucima bila zgrožena ponašanjem svog nezasitog napadača. Nikad nije bila u situaciji da je nečije ruke grabe kao da su kandže i da je tako neumoljivo podižu kako bi im se genitalije ispreplitale, pritom nimalo ne pazeći da li će joj u tom životinjskom naletu strasti možda čak i nehotice polomiti kosti. Ali, reklo bi se sa strane da je ovo bilo ono probadanje koje nije bolelo već koje je samo iziskivalo da mu se uzvrati istom takvom merom, odnosno s istom takvom silinom. Kada se divljak konačno zadovoljio poručio je Nevenici pravo na uvo da sada želi da se ona isto tako kako zna i ume u potpunosti zadovolji.
Orgije u beogradskoj šumi
Stajao je ispred nje s uspravnim udom kojim je mlatarao poput kakvog drvenog primitivnog simbola. Nagonio je Nevenicu da iskali sav svoj apetit upravo na njemu. Nevenica kao da ni nije bila svesna koliko ga snažno ujeda dok joj je divljak uporno ponavljao samo da tako nastavi i da bude još žešća i još nemilosrdnija prema njemu.


U tom trenutku osetio sam kako mi se neko prikrada iza leđa. Okrenuo sam se i shvatio da je u pitanju Ljilja. Prošaputala mi je da je ovaj tip koji tako nezasito čereči Nevenicu zapravo Toma. I da on vlada nekakvim okultnim moćima koje mu i u devedesetoj omogućavaju da kreše kao mladić.
Pomislio sam da nije reč o maski koju je Toma nosio na svom licu, a koja mi se nekako činila drugačijom od onih koje su svi drugi posetioci orgije imali na sebi.

Krenuo sam prema starcu i žustro mu strgao masku sa lica. Istoga momenta starac se od neumornog mladića pretvorio u ono što i jeste. Bespomoćnu starkelju koja više nije mogla da napravi niti jedan jedini korak bez pomoći svoga štapa. Natakao sam njegovu masku na lice a potom i Nevenicu na svoj uveliko nabrekli kurac.

Maska kao da mi je ulivala snagu i grozničavost koju nikada do tad nisam ni osetio. Kao da mi je čitavim mojim telom prostrujao nekakav čudni osećaj elektriciteta. Osećaj koji me je nagonio da kroz Nevenicinu picu odašiljem prave male strujne udare. Zgrabio sam je snažno za noge i potom ih raširio kao da ću ih polomiti. Prodirao sam toliko snažno u nju da mi se činilo kao da moju slatku malu Nevenicu i doslovno proždirem svojim nabreklim kurcem.


Ona je bila toliko napaljena da je samo uspevala da promrmlja. „Jebi me iz sve snage moj snažni jebaču. Rasturi na najsitnije komade svoju slatku malu devojčicu”. I dok mi je Nevenicina kosa padala preko lica ja sam osećao kako se ona polako ali sigurno bliži svome vrhuncu.

Odlučio sam i da ja polako ubrzam svoje nalete kako bismo konačno svršili u isti mah. Orgazam koji se prolomio našim telima iz mene je izmamio urlik kakvog raspomamljenog tigra. Urlik pun sreće, radosti i zadovoljstva i siline kakvu nikada u svom dotadašnjem životu nisam ni osetio.

Od tog momenta odlučio sam da Nevenicu više nikad ne jebem bez pomoći Tomine maske. Mada za tim, istini za volju, više nije ni bilo potrebe. Sada je bilo dovoljno samo da je poljubim i da spustim ruku do njene ribice i Nevenica bi odmah svršila istoga momenta. Jer sećanje na tu noć je u njoj bilo toliko snažno da je do kraja života bilo potrebno samo da me pogleda i da istoga momenta odmah i svrši.


Endi Kolesar

https://tomiradi.com/2018/09/maska/
https://www.erotskeprice.ws/maska/

Comments

Popular posts from this blog

Mleko

Podrum

Fantazija